U ovom specifičnom načinu ribarenja koristi se bućka, drvena ili metalna sa zaobljenim krajem. Alasi ravnomernim udaranjem po površini vode izazivaju neobičan zvuk koji soma pokreće iz dubine ka površini vode.  Ovaj način ribolova zahteva dosta znanja, iskustvo, spretnost, upornost, dobro poznavanje reke, odnosno dubine podvodnog rastinja i konfiguraciju rečnog dna, spretnost prilikom upravljanja čamcem i još dosta drugih stvari.

  Bućka može da bude izrađena od drveta ili metala, mada se na ovim prostorima češće mogu videti drvene. Drvena bućka je zapravo bi se mogla opisati kao palica dužine od nekih 50 cm na čijem kraju se nalazi takozvana “pečurka” prečnika oko 5cm. Ta pečurka može biti ispupčena ili udubljena, a na ribolovcu je da odbere kakav model će koristit u zavisnosti kolika je dubina vode.

 Naravno, podrazumeva se da onaj koji bućka zna da se služi tom alatkom, odnosno da udaranjem po vodi i naglim trzajem iz zgloba šake usmeri bućku koso prema površini vode izazivajući oštar reski zvuk koji se kilometrima čuje duž toka reke. Znamo da svim onim ribolovcima koji tek počinju sa ovom tehnikom ovo zvuči neverovatno teško, ali kao što smo već naglasili jednom sve je u praksi. Potrebno je da što više vežbate, trenirate i uspećete. Onima koji misle da je tehnika laka, a da je nisu pre toga isprobali na vodi da kažemo da je zapravo negde između.

 Ukoliko trenirate redovno, onda vam neće biti teško da primetite ugao pod kojim treba držati bućku u odnosu na površinu vode, odnosno ugao pod kojim bućka proizvodi najbolji zvuk. Ovde je od velike pomoći nekog od iskusnijih ribolovaca koji ima iskustva sa oblikom bućke koju i vi koristite. Savetujemo svim ribolovcima, početnicima, da nikako ne kreću u lov na soma ako prethodno nisu dobro izvežbali bućkanje.

 Ukoliko odete na vodu i pokušate da pecate soma bućkanjem, a pritom niste usavršili ovu tehniku pecanja, onda ćete samo rasterati ribe. Budite sigurni da ste lepo naučili metodu bućkanja, jer jednom kada naučite lepo da radite to, onda sigurno nikada nećete zaboraviti. Da bi se bućkom proizveo željeni zvuk, neophodna je pored uvežbane tehnike o kojoj smo pričali i puna koncetracija.

 Treba naglasiti to da se ovaj način ribolova može izvesti samo iz čamca koji reka slobodno nosi. Neki meseci koji su najatraktivniji za bućkanje su jun, jul i avgust.

  Najbolji tereni nalaze se kod stare Tekije i potopljenog ostrva Ada Kale.

Prijava u takmičenju u lovu soma na bučku  

SOM 

  Najveća je slatkovodna evropska riba koja kad je posluži sreća, može da naraste i do tri metra dužine sa težinom od 250 do 300 kilograma. Građa tela i izgled razlikuju se u mnogome od ostalih slatkovodnih riba. Izrazito velika glava sa dugim brkovima i sitnim očima, pljosnatog je oblika ali mu je trup ovalan, koji se prema repu sužava. Velika usta puna su sitnih zubića. Ispod donje vilice ima dva para kratkih brčića. Koža mu je bez krljušti – sluzava, a boja zavisi od sredine u kojoj živi. Leđa su mu uglavnom tamnozelene, smeđe ili crne boje, a trbuh prljavobeo. Šare po telu su mramoraste. Najradije se zadržava u dubokim virovima sve dok ga glad ne natera da pođe u lov.

  Svaštojed je, a glavnu hranu mu čine gliste, puževe golaće, rovce, rakove, ribe, uginulu živinu, barske ptice, pijavice, pa čak i sapun a lovi i ptice koje slete na vodu. Pretežno lovi noću i za vrijeme snažnih i bučnih oluja kada kreće kako u jaku struju, tako i u plitka mjesta. Danju se odlučuje za lov samo ako je vrijeme oblačno. Problem soma je loš vid, te hranu više nalazi pipanjem i izuzetno osetljivom bočnom linijom kojom osjeća i najmanju vibraciju u vodi.

  Sa sigurnošću se zna da prvi započinje zimski san, a poslednji se budi. Som se iz zimskog sna budi kada temperatura vode poraste na 18°C. Idealna temperatura vode za soma je 28°C i on se pri njoj najbolje oseća.

  Izgladneli s proleća masovno izlaze na površinu vode da se osveže kiseonikom. Posle toga, odrasliji primerci se izdvajaju i u parovima traže mesta za mrest, koji počinje od aprila, a traje sve do jula. Ženka izbaci i do 500.000 komada ikre. Nakon toga mužjak brižljivo čuva ikru razgoneći svu ostalu ribu. Posle desetak dana iz ikre izlaze mali somići, ostaju u gnezdu izvesno vreme hraneći se planktonima i sitnijim životinjicama. To traje sve dok ih roditelji ne rasteraju. Odraslim somovima, takođe je svojstven kanibalizam. Događa se da zatru polovinu, pa čak i ceo porod, ukoliko je voda siromašna hranom.

  Mlađi somići vrlo brzo rastu. U prvoj godini dostižu težinu od oko 500 grama i dužinu od 20 cm. Primerci od tri kilograma stari su od prilike četiri do pet godina.

  Soma s razlogom smatraju noćnom grabljivicom, ali se zna da u lov izlazi rano u zoru i predveče, a ređe i tokom dana. Uveče ga treba čekati na ulasku brzaka u vir, međutim, pred zoru i tokom dana som je u viru ili na izlasku iz vira. Prava somova staništa su na ušćima reka i potoka naročito u vreme kad se od kiša zamute, noseći sa sobom razne insekte, crve i vodozemce. U takvim prilikama prikrada se ispod ušća i sačekuje sve što mu voda donosi. Zna da predveče i u zoru ušćima prilaze i druge ribe u potrazi za hranom ili za osvežavanje kiseonikom, pa im se pridružuje i odatle vraća najčešće sit ili okačen na udicu. Na ovakvim mestima, radije napada živu ribu, kederovanu žabu ili raka na plivajućim udicama, nego glistu ili pijavicu zabačenu dubinski – na dno.

 

  Treba znati da je som jedina rečna riba – ljubitelj buke, nevremena, kiše, grmljavine ...

 

  Dok sve ribe beže u skloništa som izlazi i radoznalo prati šta se to neuobičajeno događa. Tu njegovu slabost koriste profesionalni ribari za lov „bućkom“. Kad zbog kiše vode nadođu i zamute se, soma treba tražiti blizu obale. U svim ostalim prilikama blizu je glavnim tokovima reka.

  Lov ovog slatkovodnog kolosa gotovo je bez uspeha ako se koristi lak i nežan pribor. Neophodna je jaka elastična i dovoljno velika udica sa jednim, dva ili tri kraka i olovni uteg težak tolikko da se suprotstavi snazi vode. Ribolovni konac nikako ne sme biti tanji od 0.50mm. Iako snažan, som je manje borben od šarana, no i pored toga valja ga smireno zamarati sve dok mu na površini vode ugledate belinu trbuha.

 

  Uhvaćenog soma na obalu izvlačite uz pomoć kuke i meredova.

 Som se najčešće lovi mamcima na dnu, mada naiđe u vreme mutnih voda i na plovak ukraj obale. U pronalaženju najboljih mesta kao orijentacija neka vam posluže stabla oborena u vodu i druge podvodne prepreke iza kojih se obično skriva. Čest je gost u hladovinama vrba nadnetih nad površinom vode, a tamo gde svega toga nema, sasvim je sigurno zalegao u rupama na dnu reka. Ako napipate takve rupe ili im znate mesta, strpljivo čekajte, naročito po noći. Vrlo uspešno som se lovi i „vodenim zmajem“. U toj prilici najbolji su mamci žive ribice, a potom rovci, durdubci i medicinske pijavice.

  Kod soma je dobro razvijeno čulo mirisa, a brkovi i bočna linija (riblji radar) dopunska su čula koja reaguju na treperenja. Upravo su to ribolovci počeli da koriste od nedavno. Došli su na ideju da iznad namamčene žive ribice stavljaju komadiće spužve ili deblje, bele manje flanelske krpe natopljene ribljim uljem, pa dok se okačeni keder batrga i pokretima šalje impulse „radaru“ soma, voda istovremeno spira riblje ulje i nizvodno mirisom trasira stazu kojom će zasigurno doći „brka“, naravno samo ako ga ima.

  Drugi kuvaju krv domaćih životinja i mešaju sa mlevenim mesom sardine ili ribljim uljem, pa izmešano sa peskom ili komadićima šljake veličine krupnijeg oraha, bacaju uzvodno da tragovi spiranja prolaze pored namašćenih udica nizvodno od soma, koji je možda zalegao na dnu ili vrluda rekom tražeći štogod za jelo.

  Mamci: Snop crnih ili crvenih glista, crna ritska glista, kišna glista, rovac, durdubok, pijavica, rečni rak, komadi bele svinjske džigerice, komadi mesa, manja polupečena ptica, riba, žaba, larva, vodene bube, valjci od hleba izmešanog sa mlevenom svežom ribom ili sardinom i domaći sapun.

 

---